CIT je prepoznat kao regionalni lider za razvoj softvera u hidroinformatici i postao je glavni partner Nacionalnog instituta za upravljanje vodnim resursima.
Opremljeni PLC mikrokontrolerima i hidrološkim mernim uređajima, dodatni moduli se koriste sa SCADA softverom za automatizovano merenje i kontrolu. U Centru je razvijeno nekoliko senzora (npr. ultrazvučni senzor za merenje vodene poluge), a mnogi komercijalni uređaji (Geokon, ELE, itd.) se primenjuju u hidrometeorološkim i hidrogeološkim mernim sistemima projektovanim u CIT-u.
CIT je opremljen mobilnom hidrometeorološkom stanicom i sistemom za merenje kvaliteta vode, sa telekomunikacionom jedinicom, koja se može primeniti na različitim lokacijama u regionu.
Integrisano upravljanje vodnim resursima
Raznovrsno korišćenje vodnih resursa čini osnovu razvoja čitavog regiona. Istraživanje i unapređenje korišćenja vodnih resursa sprovode multidisciplinarni timovi, jer je za postizanje određenih rezultata neophodno primeniti sofisticirana stručna znanja u više oblasti. Jedna stvar koja povezuje sve ove oblasti je potreba za prikupljanjem, sistematizacijom i obradom podataka u velikim razmerama, kao i mogućnost simulacije stvarnih i hipotetičkih sistema.
SARADNJA
Institut JAROSLAV CERNI AD je nezavisni institut za istraživanje, razvoj, projektovanje i konsultantske usluge u oblastima hidrotehnike i integralnog upravljanja vodnim resursima, uključujući širok spektar usluga od osnovnih i primenjenih studija i istraživanja, preko master planiranja voda, studija izvodljivosti i dizajna, do složenih multidisciplinarnih projekata.
Posetite njihov sajt
Hidroinformatički sistemi
Cilj projektovanja i implementacije distribuiranih hidroinformatičkih sistema je stvaranje uslova za optimalno upravljanje vodnim resursima i rešavanje aktuelnih i potencijalnih konflikata u regionu u odnosu na suprotstavljene interese i razvojne projekte. Na taj način se obezbeđuje transparentna i nezavisna pomoć za upravljanje slivovima, sinhronizuju se zahtevi za proizvodnjom električne energije i smanjuje rizik od poplava sa poboljšanjem kvaliteta vode.
Baza podataka
Da bi simulacioni model pravilno funkcionisao potrebno je obezbediti dobro formiranu i organizovanu bazu podataka koja treba da se sastoji od: hidrometeoroloških podataka, podataka korisnika, konfiguracije sistema, hidrografske mreže, karakteristika kanala itd. Velika količina heterogenih podataka i potreba za interoperabilnosti zajedno određuju intenzivnu upotrebu zajedničkih GIS standarda.
Matematička simulacija
Matematička simulacija sistema i povezanih procesa je neophodna kako bi se korisniku dale informacije potrebne za donošenje stručnih odluka za dalji razvoj i tekuće upravljanje vodnim resursima. Simulacioni model je osnova za kompleksno softversko rešenje za podršku integrisanog upravljanja slivovima i predstavlja matematički model protoka vode od trenutka nastanka kiše do trenutka kada voda napusti drenažni prostor.
Merenje, akvizicija i prenos podataka
Pravilno funkcionisanje hidroinformatičkog sistema zahteva precizne podatke o izmerenim vrednostima koji služe kao inputi modela. Da bi se to postiglo neophodno je projektovanje savremenih sistema za prikupljanje, arhiviranje i distribuciju relevantnih meteoroloških, hidroloških merenja, kao i podataka o upotrebi vode. Sistem se sastoji od: mreže mernih stanica, sistema za prenos podataka, softvera za obradu i prognoze podataka i baze podataka.
Razvoj senzora po meri
U skladu sa potrebama korisnika razvijaju se novi tipovi inteligentnih senzora i specifični sistemi za prenos i arhiviranje podataka. Ovi sistemi su dizajnirani da mere hidrometeorološke podatke u specifičnim uslovima, kao i mnoge geodetske i geološke vrednosti koje se odnose na stabilnost brana, tunela, iskopa itd.
